О богатом и славном наслеђу, улози коју је имао Српски дом, али и обавези и одговорности која је на нама и пред нама у ревитализацији и неком новом почетку након дугих 80 година, најбоље говоре и сведоче кратке, али важне цртице из историјата саме зграде и њене улоге у српској заједници у Вуковару. О значају, угледу, богатој историји и традицији данашњег обновљеног и прелепог барокног здања – Српског дома, говоре нам и малобројни сачувани подаци,.
Српски дом данас, седиште је Установе у култури Српски дом, једно од најкрепрезентативнијих и најважнијих здања споменичке баштине српске заједнице у граду Вуковару, које заједно са храмом Св. оца Николаја чини јединствену културно-духовну целину. О значају, угледу, богатој историји и традицији данашњег обновљеног и прелепог здања – Српског дома, говоре нам и следећи сачувани подаци које износимо у следећим редовима пред вама.
Претпоставља се, да је на месту данашње зграде Српског дома, уз цркву, постојала православна српско-рускословенска школа, коју је 1733. године основао кијевски учитељ Тимофеј Левандовски. Првобитно здање временом је постала оронуло, тесно и мало са своје две учионице, па долази до потребе зидања нове, за чију се обнову здушно залажу окружни директор српских школа Григорије Гершић и више просветне власти. Пре него што је и почела градња, Вуковар је 1822. године задесио велики пожар, када је уз велики део града изгорела и стара српска школа. Зграда нове српске школе гради се на истом месту 1835. године, али и она временом постаје тесна.
Иницијативу за градњу новог дома, каквог познајемо и данас, дао је 31. децембра 1903. године адвокат др Светислав Новак, на чију је иницијативу Црквена општина изабрала Одбор за изградњу у коју је ушло 40 угледних српских грађана. За председника Одбора изабран је вуковарски адвокат др Александар Пеичић, а то су још били његов отац др Константин Пеичић, секретар др Новак, а благајник је био велетрговац Тоша Илић. У Одбору је био и Радивој Пауновић, Миша Михаиловић, те су се овом предузетном Одбору у позиву за прикупљање прилога придружили многи Вуковарци: Лазар Рогулић, Васа Михаиловић, Бингулци, Панићи, Радивојевић, Вученовићи, Царевићи, Станишићи, као и својим уделима тадашње српске институције у граду: Српска штедионица, Српска кредитна банка, Српска женска добротворна задруга. Прилога је било и са стране: из Панчева (Јован Баић), Руме (Антоније Богдановић), Осека (Осијека – Васа Муачевић), Пожеге (Никола Јурковић), Новог Сада (Гавра Плавшић), а допринос су дали и српски манастири Хопово, Гргетег и Кувеждин. Захваљујући великом одазиву и бројним прилозима сакупљено је око 20.000 ондашњих круна, те је у рекордном времену и захваљујући великом одзиву приложника, новац је брзо сакупљен, па је Српски дом изграђен 1904. године, а зграда је посвећена 27. јануара 1905. године на светог Саву и била је у власништву Српске православне црквене општине.
У новој згради, своје место за рад и деловање нашле су најважније српске просветне и културне институције: Вуковарско српско певачко друштво „Јавор“, Српска женска добротворна задруга, Српско просветно и привредно удружење „Посестрима“. Ту је била канцеларије Српске православне црквене општине. У Згради је од 1904. – 1919. године наставила да ради српска школа, у згради су били станови за учитеље, а након те 1919. је „подржављена“, заправо ушла у нови просветни систем новоосноване Краљевине СХС.
Овде су, у великој дворани, под сликама српских добротвора, обележавани национални празници, одржаване Светосавске беседе, академије, добротворне забаве и приредбе, свирало се певало и играло. Може се рећи да је Српски дом представљао прави расадник најплодоносније српске мисли и културног, духовног, уметничког и друштвеног стваралаштва.
У просторијама Српског дома, угостили су вуковарски Срби и четири српска патријарха: Димитрија (1929), Варнаву (1931) и Гаврила (1939), те након 83 године дочекали су да поново угосте патријараха. Наиме, 15. и 16. октобра 2022., Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије посетио је Вуковар и том приликом освештао храма Св. оца Николаја и здање Српског дома.
Током 2. светско рата, зграда је претворена у немачко заповедништво града Вуковара, а од стране државних органа НДХ, имовина је конфискована, отуђена, слике развучене, упропаштен инвентар и намештај.
Након рата, Срби су се још неко време окупљали око свог Српског дома, основан је пододбор СКД Просвјете и у неком тренутку прешао у власништво градске фирме „Велепромет“, а са прочеља зграде уклоњен је ћирилични натпис „Српски дом“. Зграда Српског дома додатно је страдла и девастирана током ратних дешавања 1991. године.
Како сећање вуковарских Срба на Српски дом није нестало из њихових срца и како никад није угашена жеља за повратком свога Дома у своје власништво, наставио је тај жар да тиња, док се није пламен енергије, снаге и воље ујединио и распламсао до коначног остварења тежње за повратком зграде у власништво српске заједнице. Управ тако, упорношћу, стрпљивошћу и мудрошћу, успели су наши политички и црквени представници створити реалне пртпоставке и темеље за повратак зграде у крило своје заједнице. Тако је коначно, 30. марта 2017., закључен Купопродајни уговор између „Велепромета“ као продаватеља и Српске православне црквене општине Вуковар, Српског народног вијећа из Загреба и Заједничког већа општина Вуковар, свих заједно, као купаца с друге стране, па су на тај начин, сваки од купаца постали власници 1/3 над целокупним некретнинама Српског дома. Овај посао је финансијски помогла Влада Републике Србије, а уз њену финансијску помоћ отпочела је велика обнова која је довршена средствима Владе Републике Хрватске. Пројектом обнове предвиђена је и реализована изградња и нове вишенаменске дворане у дворишту као анекс уз зграду Српског дома, као и подрумских просторија.
Зграда Српског дома данас, на адреси у улици Европске уније 5, у самом средишту града Вуковара, одмах до Саборног храма Св. оца Николаја, изграђене 1737. године, са којом чини културно-духовну целину, како је то и било од почетка, поносно и достојанствено стоји у новообновљеном изгледу, са рестаурисаним прочељем и натписом „Српски дом“.
Обновљена, дорађена и дограђена велелепном мултифункционалном двораном за нове културне, верске и уметничке програме и окупљања грађана, не само српске националности, него и свих оних који знају вредновати традицију и сав досадашњи кутурни, духовни и уметнички допринос припадника српске заједнице, који с поносом и великом одговорношћу желе наставити стопама својих славних претходника.
На новим темељима и претпоставкама, Установа у култури Српски дом започела је званично са радом од 01.априла 2022. године када је двоје стално запослених радника званично и пријављено и бвиће се организовањем и реализовањем разних догађаја из свих области деловања у култури, али на програмски вишем и техничко-логистички јачем степену у односу на досадашњу праксу. Широки је спектар статутом предвиђених делатности ове установе, па ћемо покушаћемо представити наша настојања и планове у циљу реализације свих планираних програмских активности.
На основу горе изнесених ставова, јасно је да Српски дом има потребу да своје планове, програме и активности реализује уз стручну подршку запослених. Овај се део детаљније разрађује у Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места. У овом тренутку три особе раде на реализацији предвиђеног плана и програма рада и свих активности Установе у култури Српски дом у Вуковару:
- директор
- административни тајник и домаћица Установе
- водитељ технике, техничар-домар